Pričao je starac unuku na samrti: “Bilo mi je 20 i neka, kad sam naišao na malo štene u šumi, uzeo ga sebi i prisvojio. Prolazili su mjeseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam riješiti. Bio sam mlad i nisam nikoga htio slušati, bila mi je privržena, kuda god da sam išao, išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine… 

Jednog dana kad sam bio malo prilegao, kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje. Dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo. Izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a moja vučica sva u krvi sjedi i gleda pravo ka meni malo od straha, malo od bijesa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mjesta. 

Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da ih odnesu dok se meso još nije pokvarilo. 

Dok smo sklanjali ovce, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio! 

Zato zapamti i ne zaboravi: „Nije uvijek sve kao što izgleda – sine moj, nikada ne procjenjuj niti ljude niti situacije na osnovu onoga što vidiš na prvi pogled.“ 

∞