Da li ste Škorpija ili Žaba?

U jednoj velikoj poplavi i sveopćoj opasnosti, na jednoj adi, ostrvcetu usred rijeke, zatekli su se žaba i škorpija. Poplava je uzimala maha, voda je sve više rasla i ostrvce polako potapala. Žaba, vidjevši opasnost od poplave, spremala se skočiti u vodu da prepliva na sigurno, na obalu. Međutim, škorpija je zapomagala da je žaba ne ostavi i ne napusti, jer bi tu za nju bio kraj. Žaba se nije osvrtala na njene pozive, ali „marketinški trikovi”, „demagoški retorički iskazi”, „parole” i tome slično natjerali su je (bolje reći, prevarili) da posluša škorpiju šta joj govori. „Pomozi mi necu ti to nikada zaboraviti.Mogu i ja tebi sutra trebati.Branit cu te od zmija i drugih neprijatelja.Zar ćeš me ostaviti, pustiti da umrem i nestanem u ovoj poplavi, zar me nećeš spasiti.Kakva si ti to osoba ?”, pita škorpija. Žaba će: „A kako ću te ja spasiti?” „Lijepo, pusti me da ti se popnem na leđa, pa da onda zajedno pređemo na sigurno,” veli škorpija. „ Jesi li ti luda,” kaže žaba, „pa da me onda tim svojim otrovnim kliještima stisneš ubodeš i na kraju ubiješ!?” „Ne budi budala,” kaže škorpija, „pa, to bi bio kraj i za mene, gdje ću to uraditi, ti si mi/nam jedini spas i izlaz!” „Čvrsto obećajem,” reče škorpija molećivo. „Dobro,” kaže žaba i pusti je da joj se popne na leđa, zapravo, ne znajući šta dopušta i šta je čeka. I žaba je krenula plivati i boriti se protiv brzaka s dodatnim opterećenjem na leđima. Ali, na pola puta, baš na pola puta (dotle nekako dođemo!), škorpija poče hvatati i stezati žabu svojim kliještima, te je neodolivši ubode i tako ubrizga smrtonosni otrov u tijelo. Žabu obuze paraliza i poče se daviti, isto tako i škorpija se poče daviti, no, žaba u zadnjim trenucima života upita škorpiju zašto je učinila taj samoubilački poduhvat, zašto ju je otrovala, zna li da je obećala da neće, zna li da je ovo kraj za oboje… Škorpija, prije davljenja, kratko odgovori: „Sve znam… džaba je… ne mogu si pomoci…to mi je u naravi!”

Ezop
Davno sam prestao da vjerujem da ,bar na ovom svijetu,zaista uvijek važi ona stara da se dobro uvijek dobrim vraca.Previše je ljudi vjerujem i u Vašim životima kojima smo ucinili samo dobro a oni su baš poput ove škorpije izdali ,ranili i uboli i to najčešće kada su nam najviše trebali negdje na pola puta kada smo ih već prihvatili i na neki način zavoljeli.Ipak ,ponekad za takve postupke opravdanje se može naći u interesu npr.izdaju nas zato što imaju neki racionalni interes u tome.Ali dok nisam pročitao ovu staru basnu nisam mogao naci razumno opravdanje za ponašanja nekih ljudi koji su nas napadali ,izdavali bez ikakvog razloga ćesto idući protiv vlastitih interesa i znajući da smo previśe jaki i da time neće dobiti nista ili da ce bar kao u ovoj prici zajedno sa nama i oni potonuti.Odgovor je jednostavan.To im je u prirodi.Bog je na ovom svijetu stvorio dobro ali istovremeno i zlo.To ne treba negirati i praviti se da ne postoji.Neki ljudi su jednostavno zli ,ne mogu se mjenjati jer nece i njihova priroda im to ne dozvoljava.Nemojmo se zavaravati ,zarad svih onih dobrih,karakternih duša ne smijemo vjerovati a posebno dopustiti onim zlim da nas prevare i nastave sijati svoje zlo na drugima koji se nisu u stanju sami odbraniti.Adolf Hitler je rekao : ,Sve sto je potrebno da zlo nadvlada jeste da se dobro povuce i zašuti.’
Baš kao i na samom početku i sada kažem,davno sam prestao da vjerujem nekome ko me jednom ili ne daj bože dva puta izdao.Kao što sam davno prestao da vjerujem u povlačenje i puštanje .
Volio bih zaista čuti Vaša mišljenja o ovom.
Povedimo zanimljivu ,energičnu i veliku diskusiju o svemu ovome.
Očekujem mnogo komentara,like, i zahvaljujem se svima Vama koji ce te ovo podjeliti sto većem broju svojih prijatelja i poznanika.

Iskreno Vaš,
Dr Kenan Crnkic