Poštovani prijatelji,

 

Nakon komunikacije sa jednim od naših blogera pripremio sam sljedeće stihove:

 

Nasmijao sam se, pa rekoše – zašto si neozbiljan?

Zaplakao sam, pa rekoše – zašto se ne smiješ?

Osmjehnuo sam se, pa rekoše – pretvara se pred ljudima.

Smrknuo sam se, pa rekoše – težak insan.

Šutio sam, pa rekoše – ne zna da govori.

Progovorio sam, pa rekoše – puno priča.

Oprostio sam, pa rekoše – slab i kukavica, jer da je u stanju on bi se osvetio.

Uzvratio sam na nepravdu, pa rekoše – to je zbog oholosti koja je pri njemu, a da je pravedan ne bi bio takav…

Onda sam shvatio da koliko god želim ljudsko zadovoljstvo, ja moram biti kritikovan, jer je zadovoljstvo ljudi cilj do kojeg ne možeš doći…

Ibn Qajjim

 

Kao i uvijek, znatiželjno i iskreno isčekujem i unaprijed se radujem Vašim tumačenjima, komentarima i diskusijama.

Želim Vam ugodan i nadasve uspješan dan !

Iskreno Vaš,

Dr Kenan Crnkić

p.s. Dragi prijatelju, nadam se da ćeš u navedenom pronaći odgovor na svoje pitanje…