“U gradu su tri velika seminara”, rekao im je raspolo\u017eeni recepcionar. “Bojim se da su svi hoteli puni.”<\/p>\n
Par je po\u010deo da se okre\u0107e prema vratima, a recepcionar je nastavio: “Ali, nikako ne mogu u jedan sat poslije pono\u0107i da po\u0161aljem ovako sladak par kao \u0161to ste vi na tu stra\u0161nu ki\u0161u. Da li biste \u017eeljeli da prespavate u mojoj sobi? Nije ni\u0161ta posebno”, dodao je, “ali bi\u0107e vam prijatno za jednu no\u0107.”<\/p>\n
Nisu ba\u0161 \u017eeljeli da prihvate \u010dovjekovu ponudu i izbace ga iz njegove sopstvene sobe, ali on nije popu\u0161tao. “Ne brinite za mene. Bi\u0107e mi dobro”, rekao je veselo, i oni su kona\u010dno odlu\u010dili da ostanu u hotelu.<\/p>\n
Kada su se sljede\u0107eg jutra odjavljivali, gospodin je rekao recepcionaru: “Vi bi trebalo da budete upravnik najboljeg hotela u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Mo\u017eda vam jednog dana i sagradim jedan.” \u010covjek na recepciji se samo nasmije\u0161io i zahvalio.<\/p>\n
Poslije dvije godine hotelski slu\u017ebenik je dobio pismo od starijeg gospodina. U pismu je podsjetio recepcionara na no\u0107 u kojoj je pomogao postarijem bra\u010dnom paru i pozivao ga da do\u0111e i posjeti ih. Bila je prilo\u017eena i povratna karta do Njujorka, kao i pozama\u0161an iznos novca za tro\u0161kove. Iako je skoro zaboravio na taj doga\u0111aj, odlu\u010dio je da se odazove njihovom pozivu.<\/p>\n
Do\u010dekali su ga na stanici i najprije odveli na ugao Tridesettre\u0107e ulice i Pete avenije.<\/p>\n
“Ovo je”, rekao je gospodin pokazuju\u0107i ogromnu novu zgradu od crvenkastog kamena na uglu,”hotel koji sam upravo sagradio i \u017eelim da ga vi vodite”
\n“Vi se sigurno \u0161alite”, rekao je slu\u017ebenik.
\n“Uvjeravam Vas da se ne \u0161alim\u201d, rekao je stariji \u010dovjek sa osmijehom na licu. Njegovo ime je bilo Vilijem Valdorf Astor. Ogromna zgrada s tornji\u0107ima je bila, i danas je, zvani\u010dno najbolji hotel na svijetu, \u010duveni Valdorf Astorija. A mladi slu\u017ebenik je bio D\u017eord\u017e S. Bolt, prvi upravnik hotela, \u010dija slika i danas krasi predvorje ovog objekta, kao podsjetnik svim uposlenicima da se ljubaznost isplati kada se najmanje nadate, da nikada ne znate ko Vas u tom momentu posmatra i procjenjuje, i da se dobro ipak na nekom kraju dobrim vra\u0107a.<\/p>\n
\u0160ta Vi mislite o ovoj pri\u010di i njenoj pouci? Da li u dana\u0161njem vremenu i u kojoj mjeri vrijedi ova deviza? Da li kada \u010dinimo neko dobro trebamo o\u010dekivati da nam se dobrim vrati i od koliko dobrih djela po va\u0161em iskustvu nam ljudi zaista i dobrim vrate dobro koje smo im u\u010dinili?<\/p>\n
U o\u010dekivanju va\u0161ih komentara i aktivnosti unaprijed Vam se zahvaljujem i srda\u010dno Vas pozdravljam!<\/p>\n
Iskreno Va\u0161,
\nDr Kenan Crnki\u0107<\/p>\n<\/div>\n
![\"\"](\"https:\/\/scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net\/hphotos-xpf1\/v\/t1.0-9\/12359898_944943528918738_2482764244936774286_n.jpg?oh=8b60df462a538c7e3ad3981d8bf9e2e7&oe=56D5F95A\")
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odvojite malo vremena i procitajte ovu istinitu, a istovremeno inspirativnu pricu. Jedne olujne no\u0107i, u sitne sate, jedan postariji bra\u010dni par se sklonio od ki\u0161e u predvorje malog filadelfijskog hotela, u nadi da \u0107e prona\u0107i sobu za tu no\u0107. Me\u0111utim, na njihovo veliko razo\u010darenje, hotel je bio pun. “U gradu su tri velika seminara”, rekao … <\/p>\n