Nije se rodio ko je ljudima ugodio. Ipak, zivot nam prolazi u razmisljanju tipa šta ce drugi pomisliti ili ne daj Boze carsija reci o nama i nekom našem postupku.

Na taj nacin ti drugi (prijatelji, rodbina, drustvo) upravljaju nasim životima. Zivimo zivote drugih ljudi i zato smo nesretni. Kada se oslobodimo tog bespotrebnog okova postat cemo istinski slobodni a takva sloboda preduslov je one prave duboke srece. Zar ne?